Harry Potter franšiza se pokazala enormno isplativa, tako je „Harry Potter And The Order Of The Phoenix“ u prvoj nedelji prikazivanja inkasirao 330 miliona dolara širom sveta i tako postigao 3. najbolje otvaranje u istoriji filmskog tržišta. Ovim astronomskim uspehom Harry Potter je dokazao svoju globalnu popularnost i veliki udeo u kreiranju savremene pop kulture. Time je „Order Of The Phoenix“ postigao i najveće otvaranje od svih Harry Potter filmova serijala. Inače, peti deo serijala je drugi koji je imao svoje otvaranje u letnjoj sezoni. Letnje vrućine, školski raspust svuda u svetu i klimatizovane sale su se i ovog puta pokazale kao savršena formula za inkasiranje novca. Prethodni film koji je imao letnje otvaranje, „Prisiner Of Azkaban“, nije imao uspeh koji trenutno uživa ovogodišnji Potter, što se da obajsniti zbunjenošću publike naviknute da film gleda za vreme božićnih i novogodišnjih praznika. Ovakav uspeh filma nam može sugerisati da ćemo i ostala dva nastavka gledati po vrućini izolovani u hladnoj oazi bioskopske sale. Dobro u svemu tome je da je autorka J. K. Rowling ostala imuna na letnje vrućine, tako da je pozaidina priče i dalje pod snežnim nanosima nad Hogwartsom.
Režiju ovaj put potpisuje britanski reditelj David Yates, koji nema mnogo iskustva na velikom platnu, što svedoči njgova biografija koja je ispunjena radom na TV-u, uglavnom za BBC. Imajući u vidu ovaj nedostatak, Yates se pokazao kao dobar izbor. Koristeći se trikovima svojih prethodnika, Yates vodi priču postupno i dosledno scenariju ne eksperimentišući mnogo. Ovim je naročito zadovoljio želje producenata i kao nagradu dobio da režira i sledći film „Half-Blood Prince“.
Ostali elementi filma su na solidnom nivou. Fotografija i specijalni efekti su standarno dobri, kamera zadovoljavajuća, kostim i šminka, imajući odličnu potporu predhotnih delova, skoro pa odlični, scenografija, upotpunjena vizuelnim efektima – standarna. Ali, ipak, sve to nije i odlično. često su svi ovi elementi pretenciozni i prezasićeni što se može objasniti veilikim pritiskom koji je ekipa imala imajući u vidu veličinu projekta. Reditelj, kojem je uskraćeno veće zaduženje, ne uspeva to da kontroliše.
Međutim, ovi „nedostaci“, imajući u vidu ciljnu grupu, su ustvari prednosti. Tako je publika dobila veliku količinu šarenila, koju ona i ne mora da primeti.
Ali, ono što publika ne može da svari je gluma troje glavnih junaka. „Order Of The Phoenix“ je, kao i prethodnici, dokazao da je u udarnoj trojci jedino Emma Watson sposobna da glumi. Daniel Radcliffe izgleda neubedljivo i zbunjeno po pitanju šta treba da uradi, ali je i uprkos tome, vidljiv pomak ka boljem, sve zahvaljujući reditelju. Problem Rupert Grinta ne bi mogao ni Bergman da reši. Grint je standarno očajan i deluje kao sedmogodišnjišnjak u školskoj predstavi. Reditelj Yates ovo pokušava da reši dajući Grintu minimalan mogući tajming, i jednim odličnim trikom - stavljajući ga u pozadini kadra kad je god to moguće. Tako Rupert Grint više deluje kao loša scenografija. Ostali glumci su standarni, ponovivši svoje predhodne uloge. Jako je uočljiv skraćeni tajming sporednih glumaca u odnosu na prethodne filmove, naročito glumaca koji igraju profesore. Sa druge strane, Gary Oldman, koji po drugi put igra lik Sirius Blacka, se pojavljuje ni pretenciozno ni skromno, gde god je to potrebno. Ralph Finnes uspeva da zadivi u svom kostimu-dopunjenim-šminkom ulozi Lord Voldemorta. Novo lice serijala Imelda Staunton, uspela je da pokupi sve pohvale. Njena kreacija harizmatične, izopačene diktatorke Dolores Umbridge, je zadivljujuća i nešto je što serijal još nije video.
Postoji određeni problem koji nosi „Order Of The Phoenix“. Njegov doprinos Harry Potter priči je mizaran. Posle njega publika neće saznati ništa manje - ništa više nego što je znala pre toga. On ostaje samo zabava u čekanju pravih stvari. Usudio bih se čak da kažem da je moglo i bez njega. Sve što saznajemo u ovom odeljku je da je formiran Red Feniks, koji se mogao spomenuti i u nekoj sledećoj priči, i kojeg će se jedino publika sećati kroz dve godine. „Order Of The Phoenix“ predstavlja samo jedan most preko bare koja se može i zaobići.
Na svetskom filmskom tržištu „Harry Potter“ franšiza se pozicionirala slično kao i franšiza o tajnom agentu James Bondu. Dok je Harry Potter okrenut maloletnoj publici, James Bond je okrenut onoj hedonističkoj. Ekonomska dijagonala je svima uočljiva, stavljajući u prvi red profit i prestiž, a ne umetnost, od strane producenata koji su ništa drugo do artističkih menadžera. Tržišne varijable postoje u oba slučaja. U slučaju James Bond, na polju tržišne vrednosti, to je hedonistička potrošačka, odnosno predstavnici više klase, a u slučaju Harry Potter, ona je široko tržišno orijentisana ka srednjoj potrošačkoj klasi. Ovo može i da objasni veći finansijski uspeh Harry Pottera u odnosu na pomenutog konkurenta.
Ako u filmu tražite jeftinu zabavu, a zaluđenik ste pričama o magiji i veštičarenjem, a sa druge strane ste zasićeni poplavom filmova o strip akcionim-herojima, „Harry Potter And The Order Of The Phoenix“ je pravi film za vas.
Recenzije 
(0 vote)
