L. Ron Hubbard – Bojno polje Zemlja
Neprijatelj

Bojno polje Zemlja je naučno-fantastična knjiga napisana 80-ih, od strane autora koji je bio najaktivniji tokom 30-ih i 50-ih godina prošlog veka, u dobu koje je sam nazivao «Zlatnim dobom naučne-fantastike». Koji je onda razlog pisanja bilo kakve recenzije ili prikaza o jednoj, uslovno rečeno, staroj knjizi, tj. zastareloj u svom žanru? Razlog je taj što sam osetio neverovatnu potrebu da iz svoje perspektive opišem vreme stvaranja ove knjige, čitajući samo delo. Deluje nemoguće i besmisleno?

Pa, uslovno rečeno, i jeste nemoguće i besmisleno, jer ja niti sam poznavao autora, niti sam čitao neko drugo njegovo delo, i nisam živeo u tom njegovom «Zlatnom dobu». Nisam čak ni čuo da neko drugi uzima taj termin za te godine. Sve što imam na raspolaganju je knjiga, jedno hrvatsko izdanje iz 86-e, sa predgovorom autora i naslovnom stranom Igora Kordeja. To čini ovaj prikaz zanimljivim.

Na samom početku, već u prvoj glavi, upoznajemo se sa vanzemaljskom rasom, koja je pokorila ljude pre nekih hiljadu godina od vremena kad se radnja zbiva. (Da naglasim da u podnaslovu piše «a saga of year 3000»). Terl, koji će ubuduće postati glavni negativac, započinje realizovanje svoje «genijalne» ideje, tako što zapanjuje svoje kolege, rekaviši: Čovek je ugrožena vrsta. Na samom početku i čitalac se zbunjuje, jer mu nije jasno zašto je to tako fascinatno. Kasnije, otkrivamo da je su to ustvaro Psychli, rasa koja je došla pre 1000 godina na Zemlju i pokorila je ostavivši u životu samo retke nastambe ljudi, ne mareći mnogo za njih. Zemlju sada koriste samo zbog iskopavanja ruda, i njima Zemlja apsolutno ništa ne znači. Čak, na Zemlji, koja je toliko daleko od PRAVOG sveta, planete Psychlo, šalju se samo najgori ološi, izdajice od svoje rase i nesposobni psychli. Čoveka niko više nije smatrao ozbiljno, jer su se raspršili po celom svetu, u sitna sela, koje u slučaju našeg glavnog junaka, Jonnie Goodboy Tyler-a, nikada ne premašuje broj 30. U Jonnie-jevom selu, dešavale su se oduvek čudne stvari. Oni su preživljavali živeći u kolibama od blata, baveći se stočarstvom, ne znajući za nekadašnju moć njihovih predaka. Znaju da postoje «čudovišta» i pametni ljudi u selu znaju kako da preobrate to u svoju korist. Oni su napravili mit o tome da će neposlušni, i oni koji odu od svog doma, biti uhvaćeni i mučeni od strane «čudovišta».

Jednog dana, pošto su se iz nekog nepoznatog razloga, raspale kosti njegovog oca, tako da je sahrana izvedena veoma teško, on odlučuje da ode na put, gde će naći odgovore na sve čudne stvari koje su se događale u njegovom selu, a, možete i prepostaviti, usput će spasiti čovečanstvo, nasamariti celu vanzemaljsku rasu, ujediniti celo čovečanstvo, postati novi mit i simbol renesanse čoveka u godini 3000-oj i spasiti svoju dragu, Chrissie.
Želite dalju priču? Zvuči interesantno? Naravno da tako zvuči, jer radnja jeste zanimljiva. Ova tako obimna knjiga, puna je živopisnih likova, kako ljudi tako i psychla, puna neverovatnih obrta, herojskih borbi između «Davida i tri Golijata», kako je neko oštroumno zapazio u knjizi (jer su Psychli za metar veći od čoveka). Jedino što fali ovoj knjizi je to što samo zanimljivu radnju i likove ima. Nije napisana nikakvim zanimljivim stilom, uglavnom je suvoparan i varirana zavisno od toga iz čije perspektive pisac piše. Nećete naći nikakvu zanimljivu poruku, kakve mnoge knjige iz tog doba imaju. Nećete izvući nikakav pametan zaključak, niti će vas prosvetliti. Daleko od toga. Bojno polje Zemlja je akcioni film, baš kao što i piše na zadnjim koricama, knjiga koja se guta, onog trenutka kad se uđe u nju. Ne sumnjam da je u to doba, «Zlatno doba», bilo vrlo fascinantno smisliti sve stvari koje je Hubbard uveo u svoju knjigu, ali, gledano iz naše perspektive, njegova je ideja smenjena boljim, tako da je malo glupo vraćati se ovoj knjizi, kad ima toliko bolje napisanih. (Za toliko mnoštvo likova nisam siguran, ali nije ni to on sam izmislio).

Ko je god ljubitelj, ali baš zagrižen ljubitelj naučne fantastike, uživaće u ovoj knjizi. Ko god više voli nekakve zanimljivije kombinacije različitih žanrova, romana u kojima se radnja prepliće sa normalnim i para-normalnim, a ne u stilu «ovo stvarno može biti, jer je dokazano naukom!», neka ne traći vreme i uzme sebi nešto što će radije čitati. Bojno polje Zemlja, iako je nekada bilo delo za svakoga, sada to više nije. Izgleda da ga je vreme pregazilo.
Samim tim, moglo bi se reći da je to «Zlatno doba», iz piščevog predgovora, prošlo. Pisac je to i sam najavio, rekavši da se završava. Ako se tih godina završavalo, sad smo već daleko odmakli od «Zlatnog doba» i postavljamo pitanje: Kako nazvati ovo današnje doba? Naučna fantastika, morate to priznati, u svom izvornom smislu nestaje, mesto joj preuzima epska fantastika, koja, iako ima jednu reč zajedničku u svojem nazivu sa naučnom fantastikom, u svom izvornom smilsu (kad već upotrebljavam te dve reči, da ih upotrebim do kraja), nema dodirnih tačaka. Ovo doba možemo nazvati «Doba eksperimentisanja». Dosadno je poštovati granice žanra, treba ih srušiti, kombinovati, eksperimentisati! To je, verovatno, recept za budućeg pisca. Ničija mašta ne treba da bude ograničena trenutnim trendom, treba da gleda unapred i da kombinuje.

«Zlatno doba» je, u tom slučaju, prošlo. Bojno polje Zemlja nam je ostalo kao sećanje na vreme kada je bilo tako jednostavno pratiti mogućnosti žanra.

Average user rating

   (0 vote)